background img
2 years ago
1403 Views
5 0


Rukola i vlašac : Moćni prirodni antibiotici

Delotvorni protiv prehlade i kašlja, afrodizijacka svojstva, pospešuje varenje, jaca krv, snižava krvni pritisak.

RUKOLA

Rukola (Eruca sativa) je izuzetno ukusna i aromaticna salata. Može da se jede sama, zacinjena dresingom ili uljem i sircetom, mada se u mediteranskim zemljama najcešce priprema sa maslinovim uljem, sircetom, parmezanom ili mocarela sirom. Zavisno od doba godine, salata od rukole može da se sprema sa iseckanim crnim ili belim lukom, maslackom, paradajzom. Može da se kuva ili blanšira, ali pritom gubi karakteristican gorkast ukus.
U nekim zemljama Azije, kao što je Iran i Pakistan, gaji se i radi semena za ulje, a seme se koristi i za proizvodnju senfa.
Ali, bez obzira na to šta se sve sa rukolom može, na našim prostorima ona je prilicnom broju ljudi nepoznata. Rukola spada u grupu lisnatog povrca, sa listom oblika rakete, zbog cega je Englezi i zovu rocket. Potice iz centralne i južne Evrope, a veoma je raširena u Severnoj Africi i Americi, kao i na Bliskom istoku. Rukola je izuzetno kvalitetno i lekovito povrce sa dosta vitamina C, mnoštvom minerala, a posebno je bogata gvoždem. Ima i drugih korisnih sastojaka od kojih se posebno izdvajaju vlakna.
Njen gorak i aromatican ukus potice od glukozinolata izotiocianata koji se nalazi i u drugim srodnim biljkama kao što je ren. Ipak, specifican ukus rukole dolazi od estri buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom.
U ishrani je najbolje koristiti mlade socne listove jer su manje gorki, a sadrže obilje korisnih sastojaka. Sadrže i etericna ulja i antibaktericidne materije, zbog cega se rukola smatra prirodnim antibiotikom.
Dobra je i kao sredstvo protiv prehlade i kašlja, reguliše varenje i osvežava organizam. Dobri poznavaoci tvrde i da poseduje afrodizijacka svojstva.
Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom, pa dobro podnosi sušu, otporna je i na mrazeve, zbog cega može da se proizvodi tokom cele godine.

 Vlasac na hlebu sa margarinom

VLAŠAC

Najmanji od svih vrsta luka, vlašac (Allium schoenoprasum), smatra se najprefinjenijim, jer jelima daje poseban ukus sa dozom svežine koje druge vrste ne poseduju. Za jelo i zacin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi, koji se beru od proleca do jeseni, pri cemu se snop uskih i cevastih listova sece iznad zemlje, kako bi se lukovica sacuvala za sledecu sezonu i iz nje iznikli novi listovi. Svake dve do tri godine lukovice treba razdeliti i iznova posaditi.
Vlašac poseduje fini miris luka koji se oslobada zahvaljujuci jedinjenjima sumpora, koji su sastavni deo etericnog ulja biljaka iz ove porodice. Sveži listovi sadrže puno vitamina A i C, manje vitamina B, a od minerala posebno fosfor i gvožde. Vlašac pojacava apetit, pospešuje varenje, otklanja vetrove, jaca krv, a pošto je i blagi antibiotik sprecava razvoj bakterija. Takode, snižava krvni pritisak i sprecava taloženje vode u tkivima. Pristalice narodne medicine veruju i da ublažava opekotine i suvi kašalj, a deluje i kao diuretik.
Kao zacin poznat je od davnina, o cemu svedoce kineski zapisi stari tri hiljade godina. Pretpostavlja se da ga je u Evropu, putevima svile, doneo Marko Polo. Danas se vlašac uzgaja ili raste samoniklo po celoj Evropi, srednjoj Aziji i Severnoj Americi, a najviše se koristi u francuskoj kuhinji. Dugo kuvanje uništava njegovu specificnu aromu, pa ga je najbolje dodavati pred kraj spremanja jela, ili neposredno pre služenja.
Vlašac je i sastavni deo mnogih zacinskih mešavina za razna topla i hladna jela, salate, omlete, pirinac i piletinu. Izvrstan je zacin i za razne vrste sireva, a narocito za sveže. Slaže se dobro i sa krompirom spremljenim na razlicite nacine, a posebno je zanimljiv ako se doda pire krompiru.

OMLET SA RUKOLOM

Sastojci: 4 jaja, 150 grama rukole, brašno, šampinjoni i pavlaka, pola kašicice praška za pecivo, biber, ulje i so.
Jaja se umute sa pavlakom, a zatim doda brašno pomešano sa praškom za pecivo, biber i so po želji. Smesa se ostavi da odstoji pet minuta, a za to vreme zagreje se ulje na tiganju, i onda sipa cetvrtina testa za omlet. Od testa se ispeku tri omleta, koji se slažu jedan na drugi, sa opranom i iscedenom rukolom izmedu. Na kraju se takode pospe rukola, i omlet servira isecen na kocke.

ZELENI UMAK

Sastojci: cetiri do pet tvrdo kuvanih jaja, decilitar vinskog sirceta, vode, ulja i kisele pavlake, jedna kašicica šecera, senfa i zacina Ce, mleveni biber, peršun, kapar i vlašac.
Izmešati sirce i vodu i dodati šecer i zacin Ce. Sve kratko prokuvati i ohladiti. U meduvremenu sitno naseckati tvrdo kuvana jaja i peršun, kapar i vlašac. Ohladenoj mešavini sirceta i zacina Ce dodati senf, ulje, naseckana jaja, kapar i vlašac. Zatim dodati pavlaku, zaciniti biberom, sve dobro izmešati i dodati peršun. Po želji posoliti, a zatim pripremljen umak staviti na hladno mesto da odstoji sat, dva. Zeleni umak može da se koristi kao preliv za kuvano povrce, kuvano meso ili ribu, kao i za salatu.

rucola-shutterstock-groot

Izvor:novosti.rs

Article Categories:
Recepti · Sirova hrana · Zdrav život · Zdrava ishrana

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *